Skolioza i vežbanje

Često se čuje pitanje kojom je vrstom rekreacije preporučljivo da se bave osobe koje imaju skoliozu. Rekreativno vežbanje je sasvim preporučljivo kod bezbolnih skolioza, s tim da će se usled smanjene pokretljivosti trupa i izmenjene mišićne kontrole izvesni pokreti teško izvoditi. Telesna asimetrija usled skolioze je na primer jasno uočljiva pri trčanju. Kod osoba sa idiopatskom skoliozom nekada postoje i teškoće u aerobnom opterećenju odnosno kod vežbi izdržljivosti, ali razlog tome najčešće nije smanjeni disajni kapacitet već nedovoljna utreniranost.

Šansa da neka sportsko-rekreativna aktivnost dovede do pogoršanja idiopatske skolioze je mala, jer takav efekat može nastati samo pri veoma velikom obimu opterećenja (više od 12 sati vežbanja dnevno). U slučaju da se pri vežbanju dogodi bol u ledjima, najčešći razlog za to je dodatno pogoršanje skoliotičnog disbalansa mišića, te je potrebno aktivnost modifikovati ili napraviti pauzu.

Da li plivanje značajno utiče na skoliotičnu krivinu? Lekari često preporučuju plivanje kod tegoba u predelu leđa (bol ili deformitet), vođeni idejom da plivanja kičmeni stub ne trpi uzdužno gravitaciono opterećenje telesne težine. Ustvari, plivanje generalno ima izvestan povoljan efekat na skoliozu kroz balansiranje tonusa mišića i kao vežba disanja. Međutim, trenažno opterećenje kod takmičarskog plivanja je simetričnog tipa, veoma veliko i prelazi fiziološki nivo. Iz tog razloga,  ova aktivnost generalno nema značajan terapijski uticaj na deformitet kičme. Međutim, korektivno plivanje (vežbe u vodi koje uključuju i pokrete iz različitih stilova plivanja) kao i sinhronizovano plivanje mogu biti značajna podrška u lečenju skolioze.

(izvor: sportizdravlje.rs)