Mišićni disbalans

Čovekovo telo je veoma komplikovane građe. Sistem organa za kretanje sastoji se iz brojnih elemenata: preko 200 kostiju, još više zglobova, više od 600 mišića, brojnih tetiva, ligamenata, fascija… Jedan od bitnih faktora za dobru funkciju ovog komplikovanog sistema je uravonteženost svojstava skeletnih mišića (snaga, tonus, elastičnost…). Medjutim, u praksi najčešće vidimo da neki mišić ima preveliki ili premali tonus u odnosu na svog funkcionalnog antagonistu. Narušen balans jednog para mišića vremenom utiče na kompenzatorni disbalans najpre susednih a potom i udaljenih mišićnih parova. Ovakva situacija je podloga za pojavu hroničnog muskuloskeletnog bola.

Brojni su izvori mišićnog disbalansa. Pored akutnih povreda, čest uzrok je i izbor pogrešnog metoda vežbanja. Naime, nedovoljno precizno formiranje treninga u teretani gde se vežbač rukovodi svojim željama, bez precizne dijagnostike trenutnog stanja i bez dovoljnog uvažavanja pravila trenažnog procesa i adekvatnih mera opreza. Tipičan primer je povećanje tonusa mišića prednje-bočnog trbušnog zida bez adekvatnog balansiranja tonusa mišića ramenog pojasa, donjeg dela ledja i zadnje lože natkolenica. Umesto željene muskulozne figure, najčešće nastaje naglašena grudna kifoza usled pomeranja ramena napred i naniže i spoljašnje rotacije lopatica.

Pojedini sportovi i rekreativne aktivnosti, poput biciklizma, uključuju specifičan nefiziološki položaj trupa, što predstavlja povećani rizik za mišićni disbalans. U ovim aktivnostima je naročito važno sprovesti adekvatno kondicioniranje radi sprečavanja nastanka neželjenih funkcionalnih i strukturnih posledica.

Ukoliko disbalans mišićnog tonusa traje duže vreme, on može dovesti i do strukturnih promena – deformiteta. Medjutim, proces može da teče i obrnuto: strukturne promene, poput oštećenja zglobne hrskavice, smanjuju bezbolni opseg pokreta u oštećenom zglobu, napuštajući idealne ravni pokreta i fiziološke pozicije u tom zglobu. Kao rezultat, nekim mišićima je u novoj biomehaničkoj situaciji poluga izmenjena i funkcija otežana, te postaju podložniji oštećenjima i nastaju bolni sindromi.

Adekvatno dozirana vežba ima značajan uticaj na strukturu i funkciju koštanozglobnog sistema i mišića. U treningu i terapiji, povećanje tonusa oslabljenog mišića ima prednost nad namernim oslabljivanjem prejakog mišića. Trebalo bi izbeći čestu grešku da se vežbanjem deluje na oba mišića koji su u disbalansu. Iz tog razloga, pravilna i dovoljno precizna dijagnostika koji mišić je izvor problema je ključni efekat uspeha. Kao i svaki lek, i vežba treba da bude dozirana na osnovu dovoljno precizne dijagnostike, a ona se danas uspešno sprovodi zahvaljujući razvoju softverskih programa. Jedan od njih je i CoreFitMax program.

Dr Duško Spasovski
Ortopedski hirurg i profesor fizičke kulture.